DERVAGA

Pricu o stanovitom Dervagi ispricao mi je rahm. Nazim Lihic,moj drag prijatelj i jedan neobicno radisan,ali i duhovit covjek, a upamtio sam je stoga da nikad ne treba pretjerivati u sali makar se radilo i o najboljim jaranima i najmirnijim ljudima.

 

 

Elem, bila su dva prijatelja Dervaga i Suljaga, iz Rakitnice, koji bi o pazarnom danu dodji do Rogatice, nesto pazari, a vise vremena provedi u kafani pijuci i ubirajuci lokalne carsijske traceve koje ce prepricavati u dugim i hladnim zimskim nocima. Dervaga je bio seret i uvijek bi u toku sjedenja napravi neku “smicalicu” na racun Suljagin da se sva kafana tresla od smijeha. Suljaga, opet, nikako nije iznalazio nacina da mu to vrati, a da to ne bude ljutnja, psovka ili prijekor, a i ne dao Bog kakva uvreda… Sve do jednom.
Nasli se oni tako, jednog ponedeljka, u Rogatici i Dervaga odmah zagovara u koju kafanu da se ide,ali kad vidje da su u Suljage obje ruke zajedno s prstima u gipsu priupita.

“Sta je to, pobogu, moj dobri Suljaga?”

“Malo se vise popilo, bilo poledilo i…eto.” – odgovori Suljaga. “I najgore mi je sto ne mogu vise nista popiti, nisam cuko da locem.”

“A, ne brini, tolike smo godine ahbabi, pa ce tebe tvoj Dervaga pojiti.”

A kad se popilo po petsest piva, Suljagi “prituzilo”, a Dervaga ce spremno: “Nista ne brini jarane, ja cu ti pomoci.”

Kad je Suljaga zavrsio zamoli Dervagu:”Bogati,trehni ga Dervaga”.

I bi ucinjeno jer ahbabska se ne porice. Dervaga se vrati u kafanu, a Suljaga se malo zadrza…kad se vrati na rukama nije bilo gipsa, a Dervaga ce zaprepasteno: “Sta to,kako to?”

“Otreso si ga zajedno s gipsom.” – seretski ce ovaj.

I pricao mi je Nazim da se to desilo davno, da je dugo uzrecica u Rogatici bila za nekog ko pretjeruje “Trehni ga Dervaga”, a da li je prica istinita to je najmanje vazno.

 

Sele