SAM LI SI?


U Rogatici, onoj koju pamtimo, znalo se pozdravljati sa: “Sam li si? Zima li je?”. Zašto tako zaključite sami iz pričice koja slijedi.

Vraćali se zaprežnim kolima iz Goražda, nakon što su obavili neki prevoz, Rizahbeg Šahinpašić  i Sejdo Hodžić, zvani Čerkez. Mrkla noć ih uhvati na vrh Gnile, a priča se svodila uglavnom na jazuk što se vraćaju prazni. Kad, odjednom ugledaše vatru kraj nekog lagera ogrijevnog drveta i stražara koji, prislonjen uz neku bukvu, slatko sanja. Rodi se ideja da se nabaci koji metar drva, ali nisu bili sigurni da li stražar čvrsto spava, pa onako, ko u prolazu, priupitaše: “Sam li si”, kako se i obraća nepoznatu čovjeku, onako u prolazu.

Ne čuše odgovora pa ponovo priupitaše: “A, zima li je?”.

Opet nema odgovora te prije nego se prihvatiše  cjepanica, Rizahbeg zavika: “Sejdo, tovari KOMANDIROVE STVARI!” što bi trebala biti lukava izlika, jer kad se tovare komandirove stvari (čuj stvari) puno se ne pita. Još kad vidješe pored stražara praznu flašu rakije oni nabaciše i više nego što su planirali, pa polako, haj, haj niz Gnilu, a u rani sabah drva su već bila istovarena kod nekog domaćina u Kukavicama.


Pošto se za tu priču ubrzo sazna u Rogatici (a ne vidim kako se bilo šta moglo sakriti jal’ zbog šale, jal’ zbog fale) nasta i svakodnevna poštapalica: “Sam li si?”

Šele

Be the first to comment

Leave a Reply