Evo, otvaram novu temu o soferima nekad i sad. Ljudi koji su radili citav svoj vijek kao vozaci-soferi, a isti su iz Rogatice, ili su vezani za nasu Rogaticu. Isto tako volio bih da se sta sarne i o ovim novim-starim, isto tako i o ovim “novo konponovanim” soferima koji zaradjuju svoj hljeb sirom dunjaluka, pa i BiH.
Bice tu i “slicica” a nadam se da ce te i VI uzeti ucesca u ovoj realizaciji. Nadam se i vjerujem da ce nam i SELE pomoci oko “ovoga”. Jer SELE je INSAN koji zna, pa, skoro SVE.
Nekad birvaktile, rogaticki Tehnotrans, bio je medju prvim preduzecima za prevoz putnika i robe u BiH, a mozda i sire. Ja se nisam bio ni rodio kada je ova firma radila. To znam, jer moj rahmetli babo je vozio mnogo prije u Tehnotransu, nego sto sam se rodio. Znam dobro da kamione, a ni autobuse, nije imala, ni Foca, ni Gorazde, ni Visegrad, a da ne spominjem Rudo, Cajnice, Srebrenicu, Bratunac…
Znam da su rogaticki soferi isli na “teren” u Focu, Gorazde, Visegrad… i izvlacili balvane iz suma tih opstina. Bilo je tu dosta nasih majstora za volanom (terenaca). Ne sjecam se svih, ali cu bar neke da nabrojim. Bio je tu sjajni Corbica-Galib Sehic. Sofercina i covjek koji je znao da napravi zajebanciju i na svoj, a bogami i na tudji racun, a cesto i na racun “kursadjija” (tadasnja milicija). Bio je tu i Ade Suljagica babo (krivo mi i tesko sto sam mu zaboravio ime). Covjek od karaktera. Ado slika i prilika svog babe, samo sto ja nasa “harmonika” deblji, ali faca ista. Moj komsija, Hajraga Sehic. Hajraga je volio, isto k’o i Corbica da se zeza. Veseljak od glave do pete. Vrijedan, posten i radan. Insan kojeg bi svako pozelio da ima za komsiju. Mujo Djiko, isto, da ne ponavljam, sve ovo sto napisah i puno vise, ali i za sve nase sofere. Tu je bio i moj babo, Galib Hasecic-Celo, koji se druzio sa svima njima, ali mislim, po najvise sa Corbicom i Mujom Djikom.
Sjecam se dobro, a bilo je to dosta davno.
Krenuo je na put moj babo, ne znam gdje. Po obicaju, prate ga svi, moj deda, moja nenka, moja mama, tetke i naravno mi, njegovi sinovi. Svi mu zazelise sretan put, jedino ja, ne znajuci sta to znaci, kazem svom babi, “ne sretan put”. Svi, ama bas svi se okrenuse na mene i pogledase me ko “azraili”. Sav sam se sasro od straha, ne znajuci, zasto me tako gledaju. Jedino, moj babo mi pridje sa osmijehom i poljubi me, rekavsi, ne prepadajte mi dijete, ne zna on sta to znaci. I ode.
Proslo je “puno” vremena, a stari se ne vraca s puta. Ne znam koliko je proslo, ali jedo jutro kada sam ustao, svi (odrasli) su plakali. Meni niko nije nista govorio, a ja nisam nista smio da pitam, kao da sam nesto lose predosjecao.
Ne znam koliko je proslo, ali se sjecam dolaska mog starog. Ide kroz Sokacic, ali nekako, golem, veci nego kad je otisao. Prvo sto sam primjetio, to je, e sad ne znam, ili veliki “flaster” ili “zavoj” na bradi. Ja nisam smio da mu pridjem, ali ON je sve “prosao” i mene uzeo u naramak (sad kazu u narucje).
Kasnije sam slusao price o tom dogadjaju (ne od starog, on nije mogao da prica).
Na povratku kuci, Mujo Djiko, moj stari i ne znam (zaboravio) da li je jos jedan bio, svi iz Tehnotransa, svratise u Busovacu, u kafanu. Ogladnili soferi htjedose da jedu i presjede him. Nisam siguran, bil razlog konobarica, ili ime Mujo, a mozda obadvoje. Busovaca i tada poznata kao ustasko leglo. U glavnom doslo je do marisane. Vidjevsi da ce fasovati, a i fasovali su, a bilo hi je tri puta vise od nasih. Dok je mij stari bio zauzet sa jednim ustasom, drugi je posao na njega nozem s ledja. Sreca, Mujo je to vidio i upozorio starog, skoro kasno, ali ipak nije. Stari se okrenuo sa povlacenjem nazad. Ustasa ga ipak zakaci nozem po bradi (od kraja usta na dole, tako da mu je donja usna visila). Posto je jedino ustasa sa nozem ostao na nogama, onda su se rogaticani posvetili njemu i uspavali ga.
I u bolnici Mujo je odigrao glavnu ulogu. Posto je doktor htio da pomogne svojim, Mujo mu je rekao (od prilike) ” Ako mi se brat onesvjesti, JA cu tebe zaklati”. Poslije toga, doktor se odlucio za “brata”.
Poslije toga, nikad vise nisam nikom, a kamoli svom babi, rekao “ne sretan ti put”.
Ovo sam napisao jer bih volio da i VI uz pominjanje nekog od rogatickih sofera, ispricate neku pricu vezano za nekog od njih. Uz to, izvadicemo dobre ljude iz zaborava.
Svi ovi nasi dragi soferi-ocevi su umrli.
NEK HIM JE VJECNI RAHMET DUSI I DA HIM DRAGI ALLAH PODARI LIJEPI DzENET.
SUHI0402