BAŠTA

Valja reći da je ovu binu i šadrvan projektovao Fehim Hurem. Pričao mi je da je onaj stari šadrvan uradio njegov otac između dva svjetska rata.

Dok su izvođeni radovi (KGP “Standard”), zahtjevne tesarske poslove (uz obavezni Fekin nadzor) izvodio je Ahmo Imamović, pa smo ga mi, koji smo kibicovali i pijuckali, dok Ahmo ne završi posao, prozvali “Šadrvanmajstor od Gračanice.”

Vezano za ovu Baštu: Neki Sarajlija čijeg se imena ne sjećam, a koji je radio kao direktor “Feroelektrovog” predstavništva u Plovdivu/Bugarska pričao nam je da bi on, kad bi kreni na odmor u Sarajevo, znao “provući” porodicu, gladnu I žednu, smirujući ih tokom 800 kilometara puta da se strpe jer ih – u Rogatici – čekaju najbolji ćevapi i najbolja hladovina na svijetu. Eto, neka i to ostane zabilježeno, a o Bašti smo dosta toga rekli i u pričicama u našem ABC.

I još nešto: Kada bi se pred jaciju začuj ezan sa obližnje Arnautovića džamije orkestar (kapela) je odmah prekidao svirku, a da to nikom, ni hrišćanima, ni ateistima, ni komunistima i ostalim, nije smetalo…jer takav je adet bio u našem gradu i našoj Bosni.

PS

Dobro je Pitar primjetio da je zadnjih godina pred rat Bašta tiho počela da propada, a da je jedino Daja ganjala nešto da sačuva njen daleko poznati ugled. Kada je jednom prilikom gostu donijela mlako pivo, ovaj se požalio, Daja mu je odgovorila da, nažalost, nemaju hladnijeg, a kada je ovaj pitao ima li bar leda, Daja je, opet u njenom stilu, odgovorila: “Pa bude”! “Kad”? sada već iznervirani gost viknu. “Pa obično zimi” šeretski odgovori Daja, gost se nasmija i slegnu ramenima, te nage mlako pivo.

Šele