Valja rerci da je ovu binu i sadrvan projektovao Fehim Hurem. Pricao mi je da je onaj stari sadrvan uradio njegov otac izmedju dva svjetska rata.
Dok su izvodjeni radovi (KGP”Standard”), zahtjevne tesarske poslove (uz obavezni Fekin nadzor) izvodio je Ahmo Imamovic, pa smo ga mi, koji smo kibicovali i pijuckali dok Ahmo ne zavrsi posao, prozvali “Sadrvanmajstor od Gracanice.”
Vezano za ovu Bastu: Neki Sarajlija cijeg se imena ne sjecam, a koji je radio kao direktor “Feroelektrovog” predstavnistva u Plovdivu/Bugarska pricao nam je da bi on, kad bi kreni na odmor u Sarajevo, znao “provuci” porodicu, gladnu i zednu, smirujuci ih tokom 8oo kilometara puta da se strpe jer ih – u Rogatici – cekaju najbolji cevapi i najbolja hladovina na svijetu. Eto, neka i to ostane zabiljezeno, a o Basti smo dosta toga rekli i u pricicama u nasem ABC.
I jos nesto: Kada bi se pred jaciju zacuj ezan sa obliznje Arnautovica dzamije orkestar (kapela) je odmah prekidao svirku, a da to nikom,ni hriscanima, ni ateistima, ni komunistima i ostalim, nije smetalo…jer takav je adet bio u nasem gradu i nasoj Bosni.
PS
Dobro je Pitar primjetio da je zadnjih godina pred rat Basta tiho pocela da propada, a da je jedino Daja ganjala nesto da sacuva njen daleko poznati ugled. Kada je jednom prilikom gostu donijela mlako pivo, ovaj se pozalio, Daja mu je odgovorila da, na zalost, nemaju hladnijeg, a kada je ovaj pitao ima li bar leda, Daja je, opet u njenom stilu, odgovorila: “Pa bude”! “Kad”? sada vec iznerrvirani gost viknu. “Pa obicno zimi” seretski odgovori daja, gost se nasmija i slegnu ramenima, te nage mlako pivo.
Sele