Vozio je autobus na relaciji, Žepa – Rogatica. Pri povratku u Rogaticu, autobus je bio prepun naroda. Pazarni dan, ponedjeljak.
Negdje oko Seljana, vozilo se niz jednu od nizbrdica, počne Čorbica rondati na mehaničare i udarati nogom po pedalama. Ustaje iza volana, okreće se prema putnicima i “zabrinuto” govori:
“Ljudi, spašavaj se ko može. Nemam više kočnica”.
Kad je to rek’o, otvara svoja vrata i izlazi iz autobusa, ali samo na “prag”. Onako malehan, niko ga više nije vidio, a on se samo sageo. Nastala je panika među putnicima. Razbijaju se prozori, iskaču kroz prozore, na vrata, gaze jedni druge. Haos.
Nakon par minuta, ulazi Čorbica ponovo za volan i “nekako” uspjeva da zaustavi bus. Otpuhuje, sav “zabrinut” saopštava izrazbijanim, izgaženim i preplašenim putnicima da mogu da se vrate i da je sada bus u redu.
Naravno, skoro niko nije htio da se vrati.
Ne znam ko je bio tada direktor, ali znam da je morao da pošalje drugi autobus po putnike. Bilo je putnika koji su posjetili i bolnicu, a naš Čorbica je bio suspendovan.
Ovo je jedna od priča o Čorbici i njegovim šejtanlucima.
SUHI0402
Leave a Reply
You must be logged in to post a comment.