www.rogaticani.com

Bila jednom jedna carsija
Sada je: April 18th, 2021, 1:58 am.

Vremenska zona: UTC - 1:00




Započni novu temu Reply to topic  [ 89 posts ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5 ... 8  Sljedeća
Autor Poruka
 Naslov: Istina o .....
TekstNapisano: Juni 7th, 2009, 11:45 pm 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 1:58 am
Tekstovi: 3246
Lokacija: Dunjaluk
Jedan od mnogih kontraverznih podataka o napadima 11. septembra koji je zbog duzine i opsirnosti ovog filma preskocen:
Oko zgrade Pentagona nalazi se vrhunska protuvazdusna odbrana - baterije, raketa zemlja-zrak koje ''cudno'' takodje nisu reagovale na dan napada - 11.septembra - ???

VIDEO - prvi dio - http://www.youtube.com/watch?v=eY8i7EVL04o&feature
VIDEO - drugi dio - http://www.youtube.com/watch?v=3CxrdeTKCg4&feature
VIDEO - treci dio - http://www.youtube.com/watch?v=rqF1LEx9m1o
VIDEO - cetvrti dio http://www.youtube.com/watch?v=1XTx8hdLFs0


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juni 10th, 2009, 11:57 pm 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 1:58 am
Tekstovi: 3246
Lokacija: Dunjaluk
Vladimir Bukovsky je proveo mnogo godina na prisilnom radu u ruskim logorima i psihijatrijskim zatvorima zbog toga sto je branio ljudska prava. Dosao je u Veliku Britaniju 1976. Predaje i pise o starom Sovjetskom savezu i Europskoj uniji.

Napomena - dok slusate ovo izlaganje - shodno je prisjetiti se segmenata iz Zeitgeista - u kojem se govori kako je za vrijeme Vijetnamskog rata David Rockefeller financirao tvornice oruzja u SSSR-u, te citat iz njegovih memoara o jasnoj nakani unistavanja nacionalnih drzava odnosno ''nacionalnog samo-odredjenja''.

Da bi shvatili koliko su interesi medjunarodnih bankara i ponajvecih zapadnjackih korporacija vezani za komunizam otkrijte tko je financirao Boljsevicku revoluciju u briljantnoj knjizi
povjesnicara Antony C. Suttona:
''Wall Street and the Bolshevick revolution''
Wall Street i boljsevicka revolucija

Istina o evropskoj uniji
VIDEO 1 - http://www.youtube.com/watch?v=4OivEcnZ_mE
VIDEO 2 - http://www.youtube.com/watch?v=vLlqQXQCxyc
VIDEO 3 - http://www.youtube.com/watch?v=VquL6shPr4E
VIDEO 4 - http://www.youtube.com/watch?v=nP2FkJ5byUE
VIDEO 5 - http://www.youtube.com/watch?v=9hWsXP9elJ8
VIDEO 6 - http://www.youtube.com/watch?v=KGTG4BjF3xQ


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juni 18th, 2009, 6:58 am 
Avatar

Pridružen: Novembar 4th, 2008, 12:08 am
Tekstovi: 2730
SRBIJA

Jovanka Broz decenijama u ilegali

Jovanka Broz
17.06.2009
Zoran Glavonjić

Slika

Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, skoro tri decenije živi u Srbiji u potpunoj ilegali, bez ličnih dokumenata, u kući koja prokišnjava, i bez ikakve imovine. Neke detalje iz njenog usamljeničkog bitisanja na beogradskom Dedinju javnost je ovih dana saznala iz prvog intervjua koji je od smrti supruga dala domaćoj štampi, ali i dalje ostaje misterija ko joj je, i zbog čega, uskratio pravo na normalan život, i oduzeo privilegije koje joj pripadaju kao supruzi bivšeg šefa države. Da li se radi o osveti Titovih saradnika, ili jednostavno o nemaru vlasti?

Jovanka Broz, rođena Budisavljević, partizanski potpukovnik u Drugom svetskom ratu, bila je u braku sa Josipom Brozom Titom, doživotnim predsednikom SFR Jugoslavije, od 1952. godine do 1980. Posle holivudske priče i relativno skladnog suživota, nakon njegove smrti, pre dvadesetdevet godina, sklonjena je iz javnog života, prinudno iseljena iz vile u Užićkoj 15 u Beogradu, u kojoj je sa Titom živela, i preseljena u drugu kuću na Dedinju. Od tada se retko pojavljivala u javnosti, a detalje njenog života iznela je ovih dana u intervjuu beogradskoj Politici:

"Odmah poslije Titove smrti izbacili su me kao kofer iz Užičke 15, u spavaćici, bez ičega, bez prava da uzmem bar neku našu zajedničku fotografiju, pismo, knjigu, odjeću, i bez moje volje 'strpali' u drugu kuću, rekoše privremeno, u kojoj živim gotovo tri decenije."


Slika
Josip Broz Tito i Jovanka

Uz to, otkrila je da je u toj drugoj kući prokišnjavao krov, da je živela bez grejanja, da nema ličnu kartu, pasoš, kao ni penziju jer, kako joj je 1982. objasnio političar Fadilj Hodža, "ni Tito nije imao platu". Poslednjih godina ova osamdesetpetogodišnjakinja na godišnjicu smrti supruga gotovo nikada nije išla na njegov grob jer nema auto. Nikakvo nasledstvo iz braka nije dobila, a kao krivce za potpuno izopštavanje iz normalnog života optužila je nekadašnje najbliže Titove saradnike, Sergeja Krajgera, Staneta Dolanca i Nikolu Ljubičića.

Njen advokat Toma Fila za naš program danas kaže da je za nekadašnju političku vrhušku Jovanka predstavljala prepreku za manipulaciju Titom, i da je razlog za njihovo ponašanje nakon smrti maršala jasan:

“Sve da bi se osvetili toj ženi, da bi je kinjili, i onda su mučeći je rešili da joj sve uzmu. Tri godine je bilo potrebno da joj vratim njenu garderobu nazad, jer su u porubima tražili mikrofilmove, Nikada joj nisu dali telegrame saučešća koje je dobijala povodom Titove smrti i koji su stizali na njeno ime.”

Od 1983. godine Jovanka Broz sudskim putem traži Titovo nasledstvo
i zahteva da joj se vrate oduzeti lični predmeti. Imovina Josipa Broza pretvorena u društvenu 1988, ali je dvanaest godina kasnije Ustavni sud poništio taj zakon. Advokat Toma Fila kaže da se predmet i dalje nalazi u beogradskom Četvrtom opštinskom sudu:

Slika

“Sada tražim da po ostavinskom rešenju dve trećine pronađene imovine ode deci, odnosno potomcima, a treća trećina njoj, plus njeni lični predmeti. Ne mogu da dođem do toga gde su te stvari sklonjene, gde sve to krije, a onda se dese izložbe Titovih satova, izložba Titovih automobila. Gde su bili ti satovi i ti automobili? Gde su pokloni, slike, Jovankin nakit? To su milioni, samo odlikovanja koja joj pripadaju vrede preko milion evra. Nema gotovog novca, nema knjižica, nema tajnih ili javnih računa – spiskove sam dao sudu.”

Imovine još nigde nema, a posle svega sadašnja vlast obećala je Jovanki ličnu kartu i pasoš, i na ličnu inicijativu nekih političara popravljen joj je kućni krov i urađeno grejanje. Zašto se nemar prema Jovanki nastavio čak i skoro trideset godina posle smrti Tita, pitali smo generala u penziji Stevana Mirkovića, učesnika Narodnooslobodilačkog rata, koji je lično poznavao maršala i njegovu suprugu:

“To su doživeli svi koji su bili odani tom Titovom vremenu, koji su bili komunisti i prvoborci, oni koji su bili dosledni tome, ali je ona verovatno bila šikanirana i zbog toga što je bila njegova supruga.”


Publicista Slavoljub Đukić, koji završava knjigu pod nazivom Političko groblje, u kojoj ima i posebno poglavlje o Titu i Jovanki Broz. On za naš program kaže da neminovno jesu došla nova vremena, ali da ne veruje da su postkomunističke vlasti sa posebnim ciljem zapostavile udovicu doživotnog predsednika SFRJ:

“Mislim da tu ima obostranog preterivanja, preterivanja u nepažnji prema njoj s jedne strane, ali i u njenim zahtevima s druge strane. Mislim da tu nema nikakvih političkih razloga, ona ne predstavlja ništa u politici niti je predstavljala nešto u politici dok je Tito bio živ. Najviše što je mogla jeste da ima uticaj na osoblje, ništa drugo. To su te memoarske i novinarske priče koje zabavljaju javnost.”

Kako god da se završi ova priča, zanimljivo će biti da se vidi da li će na kraju neko uspeti da ostvari pravo na Titovu imovinu, kaže Slavoljub Đukić:

“Imao je ogromnu imovinu, imao je čak vilu i u Maroku i milijarde od u to vreme objavljivanih knjiga. Tita to nikada nije interesovalo, Tito je bio jedan od retkih državnika koji nikada nije bio opterećen nekim ličnim bogatstvom ili željom da to bogatstvo ostavi u nasleđe svojoj porodici. Unuk Joška je tačno rekao da njima deda nije ni gaće ostavio.”

I na kraju, šta na sve kaže Jovanka Broz, pitali smo njenog advokata Tomu Filu:

“Šta da kaže žena? Ćuti, čeka i trpi.”


http://www.slobodnaevropa.org/content/j ... 56707.html


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juli 16th, 2009, 4:27 pm 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 1:58 am
Tekstovi: 3246
Lokacija: Dunjaluk
ISTINA O ODLASKU KOSMONAUTA NA MJESEC?
http://www.ivonazivkovic.net/MESEC%205.htm

http://www.primeline-america.com/moon-ldg/

http://www.youtube.com/watch?v=SabtlXmC ... re=related

http://www.badastronomy.com/bad/tv/iang ... moon01.htm

http://www.aulis.com/jackstudies_1.html


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juli 16th, 2009, 4:31 pm 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 1:58 am
Tekstovi: 3246
Lokacija: Dunjaluk
Teorije zavjere i nakon 40 godina

Slika

Povodom četrdesete obljetnice spuštanja prvih ljudi na Mjesec u sklopu projekta Apollo, pobornici teorije zavjere tvrde da se slijetanje nije nikada dogodilo. Oni u svojoj argumentaciji navode deset dokaza koji potkrjepljuju njihove teze da je izvještaj o Apollovom slijetanju na Mjesec laž Nixonove vlade.

1. Na fotografiji koja prikazuje dvojicu astronauta u trenutku kad postavljaju američku zastavu kao znak "osvajanja" Mjeseca, zastava vijori, a poznato je da na Mjesecu nema vjetra.

2. Niti na jednoj od fotografija, koje su američki astronauti fotografirali, na Mjesecu nisu vidljive zvijezde.

3. Fotografije koje prikazuju trenutak slijetanja letjelice ne prikazuju krater koji bi pod letjelicom nastao radi kovitlanja vjetra.

4. Letjelica koja je sletjela na površinu Mjeseca teži 17 tona, a njeno slijetanje nije ostavilo nikakav otisak na pijesku. Istovremeno, stope astronauta koji hodaju Mjesečevom površinom ostavljaju trag.

5. Otisci astronautovih stopala u finoj mjesečevoj prašini su neočekivano dobro očuvani kao da su otisnuti u mokrome pijesku, unatoč tome što na Mjesecu nema ni vlage, ni atmosfere, ni učinaka gravitacije.

6. U trenucima kad letjelica polijeće s Mjeseca iza nje se ne vidi nikakav raketni plamen.

7. Snimka šetnje astronauta po površini Mjeseca izgleda kao računalno usporena šetnja po Zemljinoj površini.

8. Astronauti nisu mogli preživjeti putovanje na Mjesec radi izlaganja radijaciji Van Allenovog pojasa električnog naboja.

9. Kamenje koje je dopremljeno s Mjeseca sastavom je jednako kamenju sa znanstvene ekspedicije na Antarktik.

10. Svih šest slijetanja američkih ekspedicija na Mjesec se dogodilo za vrijeme Nixonove administracije. Nakon toga, u narednih 40 godina, unatoč ubrzanom tehnološkom razvoju, niti jedno slijetanje nije zabilježeno.


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juli 17th, 2009, 1:42 am 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 10:52 pm
Tekstovi: 10155
Lokacija: nije u rogatici
Moja nena Fiza je i umrla a nikada i nije vjerovala.Imala je jednostavan komentar na sve te price.
"Ma nek oni govore sta hoce.Znam ja!!"


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juli 17th, 2009, 8:33 pm 
Site Admin

Pridružen: Novembar 9th, 2008, 2:54 pm
Tekstovi: 5885
A sto ti nisi pito nenu Fizu otkud Mujo konja kuje po mjesecu(nije po mjesecini).Inace ja nisam zagovornik raznih terija zavjera i podvala.Vrijeme je hladnog rata i Rusi bi tu podvalu,jer su tada daleko bili spremniji u svemirskim istrazivanjima,za cas iskoristili da bi ojacali prednosti "socijalistickog sistema".Znali su vrlo dobro da je Amerikanac na mjesecu i...tisina.


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juli 17th, 2009, 10:25 pm 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 10:52 pm
Tekstovi: 10155
Lokacija: nije u rogatici
ja se sijetih nene Fize i doboh rezil.Nebih joj ja moj Sele protivurijecio da mi je rekla da je mlijeko crno pa tako sam pustio nek ima svoje misljenje i o ovom. :oops: :oops:


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juli 18th, 2009, 1:17 am 
Avatar

Pridružen: Novembar 4th, 2008, 12:08 am
Tekstovi: 2730
Baš htjedoh da kažem, kako i moj dedo nije vjerovao u to, 'sa odlaskom na mjesec', a
eto - Šele nam fino "začepi usta", sa onim:"Zašto Mujo kuje konja po mjesecu?", pa već
ostario, ni na to pitanje, odgovora ne znam..Sada, umjesto jedne zavjere, ispadoše dvije..
Šta je život...? Pa ti 'iziđi u grad'. U Baštu! Dočeka te raja...na viljušku..ha..?

Ma, na čačkalicu..

Nastradasmo obojica...ali eto, ako ko zna, neka odgovori..

'Zašto Mujo kuje konja po mjesecu?'...osta u ušima..ako odgovor nije neki: "Pa nije im'o druge planete!"..ili tako.

Sve osta u ušima pa, ti Zele spominji svoju a.r. nanu Fizu i ja svoga a.r. dedu Ibrahima....

A, tolike sevdalinke prevalih preko usana...priča..sijela..pravi izazov..za objasniti..?!

To bih volio, kao odgovor, stvarno i čuti!

Jadan Mujo, a još jadniji i ja..sa njim..i Zeletom..i svim zavjerama ovog svijeta na hrpi...


Ako ne budem mor'o, ne dolazim više na ove zavjere...bole brate...


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Juli 18th, 2009, 2:16 am 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 10:52 pm
Tekstovi: 10155
Lokacija: nije u rogatici
Ne pita jedino majka Muju sto kuje po mjesecu vec ga pita i sto ne kuje po zarkome suncu.Ja sam odgovore davno sazno na ta pitanja slusajuci Fizu i njene price koje mi je pricala svojim narodnim jezikom i kog sam razumio.Ona nikad nije oprala vecje izmivala glavu,osim duvara nije bilo drugog zida i da ne nabrajam.U vakat kd je bila malehna pismenost se mjerila po tom znal u Kuran uciti pa se toliko i opismenila.I taka je svaki strani film skontala sto ga gleda na tv-u al eto let na skonta.
Dovoljno sam bio odskocio i dovoljno sam znao da u sve vjerujem ko i danas sto vjerujem.Ali takvom istom i druga vjerovanja su se razbila pa da se i ovo razbije nebi bilo prvo.
Kad pomenuh vjerovanje evo jedne anegdote.
Dok su gradili kuce kod skole braca Jesenkovic Mesa Hadzibeg i moj otac su dosta vremena radili razne poslove na svim kucama.Tako se osim gradnje i druzilo,sijelilo pa i diskutovalo.
Mesa bi vjernik a jedan od brace Abdulah(i svi ostali)kao komunista mu u jednoj takvoj postavi uobicajno pitanje koje su ovi volili da postave.
-Ti vjerujes u Boga?
-Aha.
-A jesi li ga vidio?
Nakon sutnje Mesa odgovara pitanjem.
-Ti vjerujes u komunizam?
-Pa ja sa komunista.
-A jesi li ti vidio komunizam?

Oba pitanja i obadva odgovora pa vi vidite.(Mozda bi bilo najbolje da su bili skupa)


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Oktobar 25th, 2009, 8:28 pm 
Avatar

Pridružen: Septembar 21st, 2008, 1:58 am
Tekstovi: 3246
Lokacija: Dunjaluk
Ko je ubio električni auto?

Zanimljivo je kako se o nekim stvarima ne priča i kako ih se zaoblazi pogotovo kada su u pitanju električni automobile. "Ko je ubio električni automobil?" (Who Killed the Electric Car?) Da se malo čuje istina o tome šta je električni auto, ko upravlja auto industrijom, kako je vodik prevara i kako bi te benzince trebali rashodovati zbog takog načina, te na struju i prihvatiti tehnologiju koja nam daje čisti alternativni život.
Ostaje činjenica da je industrija električnih automobila uporno i temeljito marginalizirana. Uništene su te čitave serije impozantnih vozila, a sve pod motivacijom istih onih administratora koji se ''kuhaju i peku'' na Bliskom istoku u pokušaju da završe svoj ''krv za naftu'' program. Dakako, dok jedni ratuju, drugi se brinu za svoje nacije. “t.ako stvari idu”.

VIDEO - http://www.youtube.com/watch?v=ocacUfDuxSY
VIDEO - http://www.youtube.com/watch?v=eziyzmEX ... re=related


Nazad na vrh
 Profil  
 
 Naslov: Re: Istina o .....
TekstNapisano: Novembar 3rd, 2009, 12:14 pm 
Avatar

Pridružen: Novembar 4th, 2008, 12:08 am
Tekstovi: 2730
Dodik je Tadićev Radovan Karadžić

Razgovarala: Tamara Nikčević

Slika

Sujeta je Tadićev najveći motiv, to je jasno. Jako mu se dopada to što je predsednik i kao da i ne želi da sakrije koliko se takav sam sebi sviđa. Često imate utisak da je to što govori prethodno dugo vežbao pred ogledalom - taj strogi pogled, to držanje, taj osmeh... Ustvari, Tadić često izgleda kao glumac koji ne samo da glumi predsednika, nego ga i preglumljuje, tako da neretko deluje kao karikatura. Njemu sopstvena spoljnja obeležja odnose mnogo pažnje. Koštunica je bio autentični fanatik; Tadić je takođe fanatičan, ali samo u pogledu svoje ličnosti. Potpuno je posvećen isključivo svom imidžu

Teško je povjerovati, ali sve su prilike da su građani Srbije, naročito one "druge", ipak nekako preživjeli posjetu predsjednika Ruske Federacije, Dmitrija Medvedeva Beogradu.

Iako je ruski predsjednik u Beogradu boravio jedva nekoliko sati duže od Madonne, dakle - manje od 24 časa - egzaltirani šef srpske diplomatije, Vuk Jeremić, požurio je da posjetu Medvedeva odmah proglasi historijskom. Za razliku od Jeremića, ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Konuzin je isti događaj okarakterizirao "samo" kao zaokret politike njegove zemlje prema Srbiji.

Bilo kako bilo, euforiju i masovni trans koji je pratio dolazak visokog gosta, prijetila je da pokvari jedino činjenica da je predsjednik Medvedev odlučio da Beograd posjeti 20. oktobra, na dan kada je, zajedno s Titovim partizanima, sovjetska armija oslobodila glavni grad Jugoslavije. U Srbiji koja nastoji da napravi reviziju Drugog svjetskog rata, koja rehabilitira kvislinge i koja se, i po ocjeni zamjenika premijera Ivice Dačića, stidi svoje atifašističke tradicije, ovo je moglo biti shvaćeno kao gorka pilula. Međutim, pribravši se, domaćini su ipak uspjeli da u čast uvaženog gosta u kratkom roku izglancaju davno zaboravljeni spomenik antifašistima - oslobodiocima Beograda, da u glavnom gradu na brzinu podignu bistu velikom ruskom pjesniku Puškinu i da, po naređenju ambasadora Konuzina, vrate ulice sovjetskim oslobodiocima - maršalu Tolbuhinu i generalu Ždanovu.

"Euforija koja prati posetu ruskog predsednika Medvedeva Beogradu samo je još jedna potvrda kontinuiteta aktuelne politike sa režimom Slobodana Miloševića", kaže za Dane ugledni beogradski advokat Srđa Popović. "Kao da zaboravljamo da je Rusija zemlja u kojoj se kriju naši ratni zločinci, ljudi koje traži srpsko pravosuđe. Tamo su Marko Milošević, Mirjana Marković, tamo se krio Vlastimir Đorđević..."

*Ko zna ko sve još!
Tako je.

*Pretpostavljam da ne očekujete da će, tokom posjete Medvedeva, to pitanje uopće biti stavljeno u na dnevni red?
Ne budite smešni! Rusija je velika sila kojoj Srbija ne može da bude partner i koja, prirodno, očekuje od vas da razumete status koji vam je dodelila. To je status sluge. Videli smo kako su se Rusi arogantno, bezobrazno, gotovo nasilnički ponašali prilikom prodaje Naftne industrije Srbije. Naše puzanje...

*Imate mnogo svježiji primjer: naređenje ruskog ambasadora da se, uoči posjete predsjednika Medvedeva, beogradskim ulicama vrate imena sovjetskih oslobodilaca.
Tako Rusija tretira Srbiju. Rusi zahtevaju da se poklonimo, da im poljubimo ruku, da im uvek nanovo potvrđujemo lojalnost. U Skupštini Srbije je, sećate se, bilo predloga da postanemo ruska gubernija, što je veleizdaja! Mala zemlja kao što je Srbija mora da bude jako oprezna ukoliko želi da se odbrani od zagrljaja velikih. Međutim, Srbija žarko želi zagrljaj Moskve i zato govorim o kontinuitetu, o nastavku Miloševićeve politike.

*Zašto ta politika tako dugo istrajava? Prošlo je devet godina od 5. oktobra.
Mnogi zaboravljaju da je Milošević na poslednjim izborima dobio dva miliona glasova, da je devedesete imao 97 posto podrške birača. Znate, to nije bilo tako davno. Međutim, to ne obezbeđuje kontinuitet. Ipak su neki ljudi u međuvremenu uvideli da je to bila ludost. Oni se danas osećaju poniženo, frustrirani porazima koje je ta politika, ali i Srbija doživela. Zašto se onda istrajava na tome? Koštunica i radikali insistiraju na kontinuitetu sa Miloševićem pokušavajući na sve načine da izbegnu postavljanje pitanja odgovornosti za devedesete. Ne radi se tu samo o ratnim zločinima, nego i o zločinima i neviđenoj pljački počinjenim u Srbiji. Hoću da kažem da je ideja tih ljudi da se kontinuitet održi bar dok su oni živi, kako niko ne bi morao da odgovara.

O suđenju Iliji Jurišiću

Nisam dovoljno upućen u slučaj Ilije Jurišića, tako da izbegavam da govorim o predmetima o kojima malo znam. Ipak, onoliko koliko sam mogao da pročitam u medijima, rekao bih da je reč o nečemu što je u duhu ideje Borisa Tadića o tome da svaki zločin mora biti kažnjen, u duhu ideje poravnanja, nivelisanja, simetrije... Osim toga, možda je reč i o pokušaju Tužilaštva da ublaži kritike na svoj račun od strane nacionalista. Međutim, čini mi se da su ovog puta izabrali potpuno pogrešnog čoveka, da su priču o Dobrovoljačkoj suviše nategnuli. Sudeći po onome što sam video u medijima, bojim se da je suđenje izvedeno bez ikakvih pravih dokaza o krivici.

*Zbog čega predsjednik Tadić insistira na tom kontinuitetu?
Mislim da postoje dva moguća objašnjenja. Jedno je da se priklonio stvarnosti i da misli da je ta nacionalistička struja suviše jaka da bi joj se mogao odupreti. Reč je o ljudima koji su iza kulisa.

*Na koga mislite?
Crkva je, recimo, partija koja u Srbiji uživa toliko veliki uticaj i zbog toga što prosto nije percipirana kao partija. Na kojoj je crkva strani, na toj strani je većina. Videli ste da je Parada ponosa otkazana nakon Amfilohijevog obraćanja javnosti. Pre tog saopštenja, Vlada je tvrdila da će obezbediti mir i sigurnost građana. Onda su se naprasno setili da je rizično. Drugo objašnjenje Tadićevog istrajavanja na kontinuitetu, koje mi se često čini realnije, je činjenica da je Đinđić ubijen i da je Tadić došao na mesto predsednika u zemlji u kojoj ubiti čoveka ne predstavlja ništa. S jedne strane, Tadić pokušava da priča evropsku priču, a onda malo-malo, pa je nekim postupkom sabotira kako ne bi razljutio drugu stranu koja, videlo se, može i da ubije.

*Hoćete da kažete da predsjednik Tadić balansira iz straha?
Hoću. Oni svako malo prete, podgrevaju strah. Često čujemo - proći ćeš kao Đinđić. Ovo što se po ulicama dešava, to nasilje... Reč je o psihopatama koji opravdanje za svoje postupke nalaze u samom temelju nacionalističke ideologije. Setite se: Koštunica najpre održi govor, pa bude zapaljena ambasada SAD-a; Tomislav Nikolić organizuje miting protesta zbog izručenja Radovana Karadžića Haagu, posle čega na beogradskim ulicama divljaju demonstranti. Tadić je svestan da su jači i zato luta.

*Pa, zašto onda to i ne kaže?! Mislite da se hrabri kada tako često Srbiju poistovjećuje sa sobom? Jučer kaže: "Odbijam ulogu zločinca za Srbiju"; predstavnicima političkih partija iz RS-a poručuje: "Srbija je moja politička obaveza, a vi ste moja moralna obaveza." Čija?!
E, kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Srbija, nažalost, do sada ni tu nije napravila jasan diskontinuitet u odnosu na Miloševića. Možda je to najvidljivije u odnosima Tadića i Milorada Dodika. Naime, Tadić se prema Dodiku ponaša na isti način na koji se Milošević ophodio prema Milanu Babiću ili Karadžiću. Dodik je Tadićev Radovan Karadžić. U pitanju je isti manevar koji bi se mogao svesti na predsednikovu poruku međunarodnoj zajednici: u stanju sam da vam pravim neprilike i u tome je moja snaga. Nemam ništa pozitivno da ponudim, ali mogu da vas iznerviram kada god to poželim. Međunarodna zajednica mora da dođe kod mene i da me lepo zamoli - daj, bre, uradi nešto, smiri tog čoveka! Dodik i društvo su, dakle, taoci, čipovi sa kojima Srbija igra partiju pokera sa međunarodnom zajednicom. Da se razumemo: reč je o istoj igri koju Rusija igra sa svetom, s tom razlikom što je u ruskoj igri čip - Srbija.

*Milorad Dodik ima podršku Srbije u pravljenju haosa, to ne radi autonomno?
Siguran sam da Dodik i ne zna šta se sa njim događa, kao što takvi ljudi to nikada ne znaju. Dovoljno im je da su u orbiti i oni dalje ne razmišljaju. Gurnu ih da prave nepriliku i kasnije ih ostave, bace kao što su bacili sve ostale - u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori... Odrekli su ih se čim su mogli da izvuku nešto za sebe.

*Šta Srbija s Dodikom kao "čipom" može da izvuče za sebe?
Republiku Srpsku, time i Bosnu i Hercegovinu, vlast u Srbiji tretira kao deo nove "kosovske bitke", objašnjavajući Evropi da RS ima pravo otcepljenja od BiH na isti način na koji se Kosovo otcepilo od Srbije. Pritom, što je najčudnije, Srbija ne želi RS, kao što ni RS-u na pamet ne pada da se prisajedini Srbiji. Ista stvar je sa Kosovom. Ovakva kakva je, šta bi Srbija sa RS-om?! Ili sa Kosovom?! To bi joj predstavljalo dodatni teret. Međutim, Srbija podstiče Dodika jer joj se sviđa da Bosna, zahvaljujući premijeru RS-a, postaje međunarodni problem. Dodik destabilizuje zemlju, sabotira, koči, ali mislim da će njegova uloga ostati na tome.

*Zašto mislite da Dodiku neće uspjeti da ozbiljnije destabilizira Bosnu?
To što rade bosanski Srbi i Dodik, na kraju će naterati međunarodnu zajednicu da povuče vrlo odlučne, čak i nasilne poteze kako bi na tu priču stavila tačku.

*Šta pod tim podrazumijevate?
Podrazumevam, na primer, da će ovlašćenja koja ima visoki predstavnik ili eventualno neko slično telo, konačno početi da se koriste mnogo slobodnije. Ne može Evropa da povuče ruke od Bosne, da je još jednom ostavi. Njihova odgovornost za Bosnu je ogromna. Suviše dugo su sedeli na rukama i nemo posmatrali šta se događa. Uostalom, koja je to sila Dodik, koja je sila RS?! I, najzad: koja je to sila Srbija?!

*Najvažnija na Balkanu, toliko važna da od nje zavisi stabilnost regiona, tvrdi predsjednik Tadić.
Nemojte, molim vas... Sujeta je Tadićev najveći motiv, to je jasno. Jako mu se dopada to što je predsednik i kao da i ne želi da sakrije koliko se takav sam sebi sviđa. Često imate utisak da je to što govori prethodno dugo vežbao pred ogledalom - taj strogi pogled, to držanje, taj osmeh... Ustvari, Tadić često izgleda kao glumac koji ne samo da glumi predsednika, nego ga i preglumljuje, tako da neretko deluje kao karikatura. Njemu sopstvena spoljnja obeležja odnose mnogo pažnje. Koštunica je bio autentični fanatik; Tadić je takođe fanatičan, ali samo u pogledu svoje ličnosti. Potpuno je posvećen isključivo svom imidžu.

*Govorili ste o svijesti predsjednika da su "oni" jači, o strahu. Ipak, osuđujući ubistvo francuskog navijača Bricea Tatona, predsjednik Tadić je nasilje na beogradskim ulicama povezao s nasiljem koje je počelo devedesetih, s ratovima, zločinima, pobunom JSO-a, ukazao na opasnost fašizacije društva... Kako to tumačite?

Da, to je karakteristično. Tadić zaista ponekad obeća zaokret, ali od toga ništa ne realizuje. Zaleti se i odmah stane. Nije u stanju da osudi genocid u Srebrenici, a da odmah ne doda - svi su krivi, osuđujem svaki zločin... Pa, ne, ne, ne... Zločine za koje si odgovoran, jer živiš u zemlji u kojoj se zločinci slobodno kreću, e, o tome treba da govoriš. Ne pričaj i ne osuđuj one na koje ne možeš da utičeš... U mom kraju, na Paliluli, kada neko tako lepo priča, a ništa ne radi, kažu: imaš "žvaku", vola da ubiješ! E, tako i Tadić - nekada ima "žvaku", a iza toga - ništa! Inače, tačno je - Tadić je precizno nacrtao tu nit nasilja, ali, nažalost, ne verujem da razume da se ona nastavlja i vodi do Vuka Jeremića. Čuli ste šta Jeremić govori. Mislim da taj mali uopšte ne razume čemu služi.

*Čemu služi?
Iako mu se verovatno čini da pravi neku strašnu karijeru, mislim da ga Boris Tadić zloupotrebljava. Pošto je izbore dobio sa parolom - i Kosovo i Evropa - Tadić je odlučio da priča o Evropi, a da Jeremiću prepusti Kosovo. Svestan da od Kosova neće biti ništa, računa da će taj poraz biti shvaćen kao Jeremićev, a ne njegov lični. Ovaj mali to očigledno ne shvata i sa sve više žara tone u te nacionalističke budalaštine. Nisam siguran da Boris Tadić, kada se sretne sa evropskim diplomatama, ne kaže: pa to priča ovaj mali. Znate, suviše je mlad i vatren; veliki patriota, pa ga ponese.

*Ipak, po svim istraživanjima, Jeremić u Srbiji ima podršku veću od Borisa Tadića.
To je snaga Koštunicine Srbije. Tzv. obični ljudi se osećaju frustrirani lošom slikom koju svet o nama ima, pa su ljuti, puni besa. Ovde uporno pokušavamo da napravimo nekakve komisije za brendiranje Srbije, ne shvatajući da je naš brend ratni zločin. Po tome nas znaju, a ne po splavovima, Nikoli Tesli ili sarmama. Nemce to prati šezdeset godina. Civilizovani svet izbegava da pominje, ali, koliko god se polomili da dokažu da to više nisu, svi za Nemačku uvek misle - eh, oni su imali Hitlera, holokaust, logore... Nažalost, Srbija se i ne lomi da dokaže suprotno. Imamo loš imidž koji obični ljudi doživljavaju kao nepravedan. Svet nam je uveo sankcije, bombardovali su nas, ne daju nam šengenske vize... To osećanje uskraćenosti koje ima osnova rađa bes i gnev koje eksploatišu radikalna, nacionalistička struja, što se pretvara u mržnju prema Albancima, Hrvatima, Clintonu, Bošnjacima... Nevolja je što u tom besu i mržnji zaboravljamo da smo za sve sami krivi.

Slika
Photo: DRAGAN KUJUNDŽIĆ

*Kada govorite o frustriranosti građana, o bijesu prema međunarodnoj zajednici, o osjećaju prikraćenosti, moram da Vas pitam postoji li zemlja na Balkanu kojoj je isti taj svijet napravio više ustupaka?
U pravu ste, ali nama se, upravo zbog tih ustupaka, čini da se sve to podrazumeva, da ih čak nije bilo dovoljno. Verujem da ljudi misle: mora da je ta Evropa zbog nečega kriva čim nam ovoliko titra. Pa, pogledajte Dayton! Hrvatska vojska, kada je zaustavljena od strane Amerikanaca, bila je pred Banjalukom. Pratili ste suđenja pred Međunarodnim sudom pravde, pred Haškim tribunalom...

*Ignoriranje dokaza, uvažavanje nevjerovatnih zahtjeva Srbije, gledanja kroz prste, popuštanja, potrebnih 55 posto, "mimo svijeta", za crnogorski referendum... Zaista, zbog čega to čini međunarodna zajednica?
Zbog toga što ne želi da se srpski narod oseti jedinim krivcem, zbog toga što žele da nam sačuvaju obraz, da ne dozvole da ispadnemo najveći i dugoročni gubitnici... Očigledno je da su, kako bi nas pacifikovali, hteli nešto da nam daju. Ali, mi se ne damo pacifikovati. Naš poraz nije bio dovoljno jasan, dato nam je više nego što nam pripada, iz čega smo razumeli da nismo nizašta krivi. Tadić ode u New York i kaže: "Niko Srbiji ne može da drži lekcije iz poštovanja ljudskih prava!" Pa, ta izjava je autistična! Imate utisak da je izgovara čovek koji ne živi ovde. Ili Koštunica: "Koji smo mi to ljudski ili božanski zakon prekršili da nas tako kažnjavate?!" Ej, bre, seti se, čoveče! Nije to tako teško! Uvek su nam bili krivi drugi koji su, u suštini, samo reagovali na džumbus koji smo stvarali. Moramo konačno priznati da je tokom devedesetih u Jugoslaviji postojao jedan, glavni akter - Srbija. To je bio one man show! Svi ostali su reagovali. Kako? Borbom, zločinima, kako god hoćete. Druga je stvar što to ne priznajemo i što nam međunarodna zajednica pomaže da se Miloševićev i poraz Srbije nikada ne dovedu do kraja. To nam je poslužilo da istrajavamo na politici zbog koje smo bili poraženi. Možda je i to jedan od razloga anomije koja vlada u Srbiji. A trenutna paraliza predsednika, Vlade i svih institucija, posledica je, pored svega spomenutog, i činjenice da su ovde uvek postojale dve nepomirljive vizije.

*Koje?
To je suštinska dilema Srbije sa kojom se ona bori dve stotine godina. Nedavno sam razgovarao sa Latinkom Perović i rekao joj da mislim da je Srbija uvek imala samo dve partije. Čak i kada su komunisti bili na vlasti, u okviru tog jednopartijskog sistema, postojale su dve partije - evropska i patriotska. Uostalom, rekao sam gospođi Perović, i vaši liberali su zbog toga pali. Svaka proevropska, liberalna, otvorena opcija ovde uvek dobije batine, uvek nastrada. Po tom se šavu sve cepa. Dok svet ide, mi i dalje vodimo jalove rasprave šta da se radi, ostajući zakopani u svoju glupu dilemu. To je ono što kaže historičarka Dubravka Stojanović: problem ostaje isti, samo se degeneriše. I, vidite... Početkom devedesetih, prisustvovao sam osnivačkoj skupštini Demokratske stranke na kojoj je bilo mnogo mojih prijatelja. Očekivano je i normalno bilo da u tu partiju i sam uđem.

*Zašto niste?
Evo, reći ću vam. Moj tadašnji prijatelj, Kosta Čavoški, kao jedan od osnivača Demokratske stranke, rekao mi je da očekuje od mene da uzmem člansku kartu novoosnovane partije. Tražio sam da najpre pogledam program. "Ma, daj, šta će ti program?!" - bunio se. "Znaš sve". A program se sastojao iz dva dela. Prvi bih potpisao bez razmišljanja. Drugi deo je bio nacionalistička, Miloševićeva priča, između ostalog i o Kosovu koje je i tada bilo važno. Nisam se učlanio u DS. Hoću da kažem da i ta stranka, koja danas formalno ima gotovo apsolutnu vlast, pa samim tim i veliku odgovornost, u svom programu ima destruktivni šraf, konflikt, protivrečnost koja je razvlači. Godinama su se cepali po tom šavu, pa su vremenom, sećate se, DS napuštali Nikola Milošević, Kosta Čavoški, Koštunica... Po istom principu je izbačen i Čedomir Jovanović. DS uvek pokušava da nađe nekakav centar koji je jednostavno nemoguće naći. Zbog toga je Čedomir Jovanović postao najomiljeniji neprijatelj Demokratske stranke.

*Zbog čega?
S obzirom na to da je DS skliznuo prema desnici, boji se osipanja članstva. Taj dualitet, to je pragreh Demokratske stranke. Začeti su nakazno i to traje.

*Kada već spominjete Čedomira Jovanovića, kako Vam danas izgleda Liberalno-demokratska partija?
Voleo bih da me to ne pitate.

*Pošto već jesam, slažete se da objavim ovaj odgovor?
Naravno, ako je to odgovor.

*Jeste, vrlo jasan.


Intervju objavljen u BH Danima


Nazad na vrh
 Profil  
 
Prikaži tekstove “stare”:  Poredaj  
Započni novu temu Reply to topic  [ 89 posts ]  Stranica 1, 2, 3, 4, 5 ... 8  Sljedeća

Vremenska zona: UTC - 1:00


Trenutno su tu

Trenutno korisnika: Nema nikog, odmaraju se ljudi i 2 onih sto citaju, a nece da se registruju.


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Traži, traži pa ćeš naći:
Idi na:  
cron
Powered by phpBB © 2000, 2002, 2005, 2007 phpBB Group